Don't let the past steal your present!

"Postoji  jedna drevna legenda, priča o tri muškarca, koji su nosili svaki po dve vreće. Ali teret nisu osećali jednako. Vreće su im, jedna spreda a druga straga, visele obešene na drvenoj motki na ramenu. 

Kada su upitali prvog čoveka šta ima u vrećama, odgovorio je:

"Svi moji uspesi, sva moja dobra dela i dobra dela mojih prijatelja, sve životne radosti - u vreći su iza. Skriveni od pogleda, zašiveni, prekriveni lišćem, ne smetaju mi mnogo. U vreći spreda imam sve loše i ružne stvari koje su mi se dogodile. Hodam, zastanem često, vadim ih, posmatram, proučavam, razmišljam  šta ću. Stalno sam s njima,i mislima i osećanjima.Stalno radim na njima." 

I taj se čovek često zaustavljao, gledao unatrag, mučio nad sobom i napredovao malo i vrlo sporo. 

I drugog su čoveka upitali isto. Rekao je: "U vreći spreda nosim moja dobra dela, spoznaje o vrlinama. Često ih gledam, vadim i pokazujem drugima. Vreća na leđima sadrži greške i moje slabosti. Ponesem ih sa sobom gde god krenem, jer one su moje i ne mogu ih tek tako odložiti na stranu. Usporavaju me, ponekad su veoma teške.”

Treći je čovek odgovorio: "Na prednjoj vreći napisao sam reč "dobrota".   Prepuna je pozitivnih misli, dobrih ljudskih dela, svih dobrih stvari koje sam imao i učinio u životu, misli o mojoj snazi.  Ta mi vreća nije teška. Naprotiv, poput brodskih jedara, pomaže mi u kretanju napred.  Vreća na leđima ima natpis  "loša sećanja"  i prazna je, jer sam joj izbušio dno.

O svemu što mi se loše dogodilo, o lošim mislima koje ponekad imam o sebi, o zlu koje od drugih čujem, malo razmislim i bacim ih u tu vreću. Kroz rupu to ode zauvek. Ja sam slobodan. Ja nemam teret koji bi me usporavao u hodu."